Naša izdavačko-prevodilačka radionica BABUN radi već dve decenije – kao prevodilačka radionica do 1993, a od te godine nadalje i kao izdavačko preduzeće.

Kao prevodioce i izdavače nas prvenstveno interesuju oblasti koje ne spadaju u glavne tokove izdavaštva kod nas, a to su kulture i filozofije Istoka, posebno Indije, Kine i Japana, kao i različita mistična i ezoterična učenja koja su od šezdesetih i sedamdesetih godina naovamo značajno uticala na kulturu Zapada. Takođe nas zanimaju nova kretanja u nauci, prvenstveno u psihologiji, ali i u drugim naučnim oblastima.

Hipi pokret, koji je uzdrmao svet krajem šezdesetih, pokrenuo je talas duhovnog traganja, istraživanja i eksperimentisanja kakav do tada nije bio zabeležen u zapadnoj civilizaciji; ljudi su masovno počeli da se interesuju za tajanstvene i egzotične religije i učenja, da primenjuju neistražene tehnike introspekcije i meditacije u svojim životima, te da se bave različitim stanjima svesti od izmenjenih do takozvanih „viših“, a sve to je rezultiralo u temeljnom preobražaju do tada poznatih naučnih i društvenih paradigmi.

Ovaj talas je osamdesetih godina zapljusnuo i prostore nekadašnje Jugoslavije, a tadašnja omladina je pokazala veliko interesovanje za jogu, zen, kabalu i druge slične oblasti potpuno nepoznate u socijalističkom društvu u kome su se gajile neke sasvim druge vrednosti. Kako i sami spadamo u tu „generaciju osamdesetih“ odlučili smo da veliku energiju i vreme utrošeno na bavljenje ovim temama, pretočimo u izdavačku delatnost. Knjige smo objavljivali vođeni svojim ličnim afinitetima, a vremenom se naša delatnost izdiferencirala na nekoliko oblasti koje će, nadamo se, predstavljati glavne smernice našeg razvoja i u budućnosti.

Taoizam i kineska filozofija

Velika popularnost koju bogata, raznorodna i veoma stara kineska filozofija uživa na Zapadu nastala je kao plod delovanja nekih značajnih mislilaca, u prvom redu K.G. Junga, i, naravno, zahvaljujući radu vrsnih prevodilaca i tumača poput Riharda Vilhelma, Džejmsa Lega i drugih, koji su značajna taoistička i konfucijanska dela prevodili na nemački, odnosno engleski jezik. Jung je naročito cenio konfucijansko klasično delo Knjigu promene (Ji Đing) i ovo drevno, 3000 godina staro proročište je koristio u radu sa svojim pacijentima, pa je na osnovu njega čak razvio i svoju poznatu teoriju sinhroniciteta.

Kod nas je Knjiga promene postala poznata osamdesetih godina, a nekoliko godina nakon što je izašao popularni Blofeldov Ji Đing u prevodu Davida Albaharija (Dečje novine), mi smo 1990. u saradnji sa jednim drugim izdavačem preveli i izdali Ji Đing – priručnik za proricanje od R.L.Vinga.
Nešto kasnije smo, u okviru naše izdavačke kuće, preveli i izdali „Tao Te Đing” (Knjiga smisla i života) rodonačelnika taoizma Lao Cea (verzija Riharda Vilhelma, koji je ovaj drevni tekst preveo na nemački, a kasnije je on preveden na engleski).

Tao Te Đing smo prvi put objavili 1995. godine i ova knjiga je do danas doživela mnoga izdanja i spada među naše najčitanije naslove.
Sada se ponovo vraćamo Ji Đingu pa pripremamo pravu poslasticu za ljubitelje ove knjige – jedno obimno izdanje, ovoga puta iz pera jednog Kineza, koje je poslednjih godina postalo veoma popularno u svetu i izbilo u sam vrh prodavanosti sudeći prema podacima na internet knjižari Amazon, koja u današnje vreme služi kao neka vrsta barometra kojim se meri čitanost određenog naslova u svetskim razmerama. Toliko o tome – za sada.

Zen budizam

Predanje kaže da čan (na kineskom) odnosno zen (na japanskom) škola budizma vodi poreklo od od jednog Budinog ezoteričnog učenja koje se prenosilo usmenim putem sa učitelja na učenika, pa je naposletku stiglo do Bodidarme, koji je, preselivši se iz Indije u Kinu, postao prvi patrijarh čan škole u Kini u 6. veku.

Zen je cvetao prvo u Kini a kasnije i u Japanu, u koji su ga doneli monasi Eisai i Dogen u 12. veku. U Evropu i Ameriku stigao je zahvaljujući japanskim učiteljima koji su širili ovo učenje, poput Tajsena Dešimarua, kao i piscima i prevodiocima koji su se proučavali zen i pisali o njemu, među kojima su istaknuti bili D. T. Suzuki, Filip Kaplo, Pol Reps. Pod uticajem zena su umetnici stvarali dela iz oblasti slikarstva, vajarstva, arhitekture i poezije, a njegov uticaj se oseća i u pejzažnoj arhitekturi, to jest u umetnosti uređivanja vrtova.

Naslov koji smo prvi put izdali 2001. godine „101 zen priča“ (priredio Pol Reps) sastavljen je iz više celina, i kaže se da, ukoliko bi zen imao svoje svete spise, onda bi ova zbirka zen tekstova svakako mogla da bude uključena u njih. „101 zen priča“ je kompilacija zen koana i raznih anegdota iz 19. i 20. veka kao i „Zbirke kamena i peska“ japanskog učitelja Muđu-a iz 13. veka. „Mumonkan“ je zbirka koana koju je u 13. veku sastavio kineski zen učitelj Vumen (Mumon Ekai). Tekst je prvobitno predstavljao dnevnik koji je Vuman pisao dok je podučavao monahe u manastiru Longsijang (Leteći zmaj) u leto 1228. godine. Vumen je odabrao 48 koana i dodao im stihove i komentare. „Deset bikova“ je serija drvoreza na kojima su prikazani stupnjevi svesnosti na putu ka prosvetljenju, a svaki drvorez prati odgovarajuća kratka pesma. Četvrti tekst, „Usredotočenje“ predstavlja prevod sa sanskritskog jednog drevnog indijskog učenja, koje je u Kašmiru opstalo do današnjih dana, a smatra se da predstavlja izvor zen učenja.
Pored ovog naslova, koji bi u svojoj biblioteci trebalo da ima svaki poklonik zena, objavili smo još nekoliko naslova od kojih su najčitanija dva naslova poznatog učitelja Soto zen škole Tajsen Dešimarua: „Zen i borilačke veštine“ (1998) i „Pitanja zen učitelju“ (2007).

Ken Vilber i transpersonalna psihologija

Još iz vremena kada smo čitali knjigu „Transpersonalne psihologije“ Čarlsa Tarta bili smo potpuno fascinirani ovim novim pravcem u psihologiji koji je pretendovao da postane, pored bihejviorističke, psihoanalitičarske i humanističke psihologije, „četvrta sila“ u psihologiji, te je još u samom začetku obećavao da će se baviti proučavanjem (i odgovarajućom primenom dobijenih otkrića) pojedinačnih i opšteljudskih „meta“-potreba, ultimativnih vrednosti, vrhunskih iskustava, ekstatičnih i mističnih doživljaja itd. Transpersonalna psihologija (prvi put se pominje 1969) danas je pronašla svoje mesto u akademskom svetu Zapada, a istaknuti naučnici i psiholozi koji su potekli iz tog pokreta poput Danijela Golemana, Kena Vilbera, Abrahama Maslova, Stanislava Grofa, Čarlsa Tarta, Fritjofa Kapre i drugih, zvučna su i veoma poznata imena u naučnim krugovima.

Među njima se svakako najviše ističe Ken Vilber, filozof, autor više od 20 knjiga i danas najprevođeniji američki autor. Među njegove naslove spadaju i takvi biseri kao što je „Kratka istorija svega“ (A Brief History of Everything) , „Integralna psihologija“ (Integral Psychology), „Teorija svega“ (A Theory of Everything). Mnogi ga smatraju najvažnijim misliocem na prelazu dvadesetog u dvadesetiprvi vek, a za njega je još rečeno i sledeće: „Ono što je Frojd za psihologiju, Ajnštajn za fiziku, to je Ken Vilber za izučavanje svesti.”

Naša izdavačka kuća se opredelila da objavi njegovu prvu knjigu „Bez granice“ (No Boundary) iz 1979, zato što ova knjiga predstavlja neophodnu osnovu za čitanje njegovih kasnijih dela. U njoj Vilber prvi put uvodi pojam „spektra svesti“ i na osnovu njega tumači razvojne strukture ljudske svesti prisutne u psihološkim školama Zapada, dovodeći ih u vezu sa meditativnim praksama Istoka, budizmom i hinduzimom (sa dodatnim primerima iz ezoterijskih škola islama, judaizma i hrišćanstva).
Zaključak knjige jeste da je naizgled protivurečna priroda različitih sistema više pojavna nego stvarna, te da se njihove međusobne razlike mogu objasniti činjenicom da se svaka škola bavi drugačijim nivoom „spektra svesti”.

Iako se bavi naizgled komplikovanim temama, njegov stil pisanja je jednostavan i veoma zanimljiv, tako da se knjiga čita u dahu, povremeno čak i sa velikim oduševljenjem, i mi je toplo preporučujemo kao odlično štivo za ovo naše „apokaliptično“ doba, jer uliva nadu u mogućnost duhovnog razvoja i prevazilaženja problema i nedoumica koji ga prate.