Tirumalai Krišnamačarija (18. novembar 1888 - 28. februar 1989) bio je indijski učitelj joge, ajurvedski iscelitelj i učenjak. Ovaj "otac savremene joge" smatra se najuticajnijim učiteljim joge u 20. veku i njemu se pripisuje ponovno oživljavanje hata joge.
Krišnamačarija bio je ekspert u svih šest vedskih daršana. Pod patronatom maharadža Krišnađendra Vodojara IV, putovao je po Indiji, držao predavanja i demonstrirao vežbe u cilju promocije joge, uspevajući čak i da zaustavi kucanje srca po svojoj volji. Smatra se da je bio tvorac vinijase, u kojoj se disanje kombinuje sa pokretom. U osnovi Krišnamačarijinog učenja leži princip: "Podučavaj ono što je prikladno za određenog pojedinca." Dok je u drugim zemljama sveta Krišnamačarija najpoznatiji kao jogin, u Indiji je najpoznatiji kao iscelitelj koji je koristio iskustva ajurvedskog lečenja i joge kako bi povratio zdravlje i blagostanje svojih pacijenata. Napisao je nekoliko knjiga o jogi: Joga makarandam (1934), Jogaasanagalu (1941), Joga rahasja i Jogavali (poglavlje 1 - 1988) - kao i nekoliko eseja i pesničkih dela.
Neki od najpoznatijih Krišnamačarjinih učenika su njegov sin T.K.V. Desikačar (1938), njegov zet B.K.S. Ijengar(1918-2014), K. Patabhi Džojs (1915-2009), A.G. Mohan (1945) i Šrivasta Ramasvami koji je bio Krišnamačarjin učenik preko 32 godine.
Kada mu je bilo šesnaest godina, Krišnamačarija je sanjao san u kome ga je njegov predak, legendarni jogin i svetac Natamuni poslao u grad Alvar Tirunagari, koji se nalazi u državi Tamil Nadu. Krišnamačarija je poslušao san i otputovao u to mesto. Kada je stigao, pao je u trans i našao se u prisustvu tri mudraca. Zatražio je od mudraca da ga poduče rahasja jogi, a to je zapravo bio davno izgubljen traktat Natamunija. Jedan od mudraca, koga je kasnije prepoznao kao samog Natamunija, počeo je da govori tekst. Kada se kasnije probudio iz transa, znao je napamet sve stihove ovog legendarnog dela.
On je proveo veliki deo svoje mladosti putujući kroz Indiju i proučavajući šest daršana (vaišešika, njaja, samkhja, joga, mimamsa i vedanta). Tokom školovanja, neprekidno je vežbao jogu, koju je naučio od svog oca još kao dečak. Takođe, odlazio je na hodočašća u Himalaje. Tokom boravka na Himalajima, postao je učenik Šri Bramačarija, koji je živeo u jednoj pećini u podnožju jedne planine. Tamo je proučavao Patanđalijeve joga sutre, vežbao asane i pranajamu i učio o terapeutskim efektima joge.
Krišnamačarja je smatrao da je joga najznačajniji poklon koji je Indija dala čovečanstvu. Njegovo učenje je predstavljalo odraz njegovog uverenja da joga može da bude i duhovna praksa i put do fizičkog isceljenja. Svoje učenje je bazirao na Patanđalijevim „joga sutrama" i Natamunijevoj joga rahasji. Iako je Krišnamačarija bio duboko posvećen višnaizmu, on je uvek poštovao i tolerisao različita verovanja, pa čak i ateizam, svojih učenika.
U Indiji je Krišnamačarija cenjen kao jedan od najvećih učenjaka i mistika ove zemlje, jer je savršeno vladao indijskom filozofijom, logikom, gramatikom i muzikom. Ipak, on je najviše pažnje poklanjao jogi, kojom se njegova porodica bavila vekovima unazad. Stoga, kada mu je učitelj naložio da širi poruku joge, Krišnamačarija je odlučio da postane učitelj joge i odbio mnoge ponude za profesuru.
Njegov sin Desikačar je o učenju svog oca rekao: „Suština učenja mog oca je sledeća: Ne treba pojedinac da se prilagodi jogi, već se praksa joge mora skrojiti prema svakom pojedincu… Joga služi pojedincu, a to čini tako što ga ohrabruje da ostvari preobražaj, a ne da mu pruža puke informacije."
Ljudi koji vežbaju jogu u današnje vreme u jednom trenutku mogu se zapitati da li vežbe izvode na pravi način. Desikačarova knjiga vraća nas indijskim izvorima joge, i u njoj ćete pronaći principe izgradnje lične prakse u skladu sa svojim sposobnostima i ciljevima, kao i osnovne principe sklapanja niza asana u jednoj sesiji. Osim o asanama, pronaći ćete i dragocene informacije o disanju i pranajami, te objašnjenja nedovoljno jasnih pojmova koji se koriste u jogi, a možete pročitati i Patanđalijevu „joga sutru” datu u celosti.