Suština budoa nije veština borenja, ili striktno tehnika, već je to umeće ličnog pročišćavanja i održavanja kvaliteta života. Aikido je na prvom mestu i uvek budo. Bez srčanosti ratnika i duboke želje da se zaštiti društvo, čitav život, Aikido postaje isprazni ples. Budo (put ratnika) jeste istinski duh aikidoa. Ovi principi su utkani i u sam život učitelja Micugi Saotemea.

Petnaest godina, sve dok osnivač aikidoa Morihej Uješiba nije preminuo 1969. godine, sensej Saotome je proveo kao njegov lični učenik, učeći pod njegovim vođstvom praksu i filozofiju aikidoa. 1975. godine, sensej Saotome je napustio visoko poštovani položaj starijeg instruktora u Tokiju i došao u Sjedinjene države. Kada su ga pitali zašto je doneo ovu odluku on je odgovorio:

“Meditirao sam o O sensejevom (veliki učitelj) duhu tri dana i tri noći i osetio da je njegova želja da odem. Ova zemlja je veliki eksperiment, mesto stapanja ljudi iz mnogih različitih kulturnih sredina koji žive zajedno, čitav svet zbijen unutar jedne nacije. Cilj aikidoa i O sensejev san je bio da svi ljudi sveta žive kao jedna familija, u harmoniji jedni sa drugima i svojom okolinom. Sjedinjene države imaju mogućnost da budu veliki primer takvog života.”

Saotome sensej je osnivač i glavni instruktor Uješibine aikido škole (Aikido Šobukan dođo) u Vašingtonu kao i jedne škole u Floridi (Aikido šrajn dođo). On je sa svojim učenicima uspostavio mnoštvo dođoa u Sjedinjenim državama vodeći treninge, kampove i seminare širom zemlje, ali i izvan Sjedinjenih država. Aikido dođoi koje je osnovao u Japanu još uvek postoje i on povremeno odlazi tamo da demonstrira svoju veštinu. On je održavao demonstracije svoje veštine i širom sveta. Njegove dve knjige „Aikido i harmonija prirode“ i „Principi Aikidoa“ prevedene su na mnoge jezike.

*Šihan je počasna titula u Japanu koja označava ekspertsku licencu instruktora borilačkih veština na majstorskom nivou.