Daleko je poznatije predanje u kome se tvrdi da je pre Garab Dorđa postojalo dvanaest učitelja (ston pa bcu gnyis), koji su u tekstovima opisani kao manifestacije nirmanakaje prvobitnog Bude Vađradhare.[22] živeli su u različito vreme, na različitim mestima, počevši od pradavnog doba kad prosečan ljudski vek nije bilo moguće izračunati (neka vrsta mitskog zlatnog doba), pa sve do pojave Bude Šakjamunija u našoj Kali Jugi. Iako najverovatnije potiču iz istog drevnog predanja, ponegde ne nalazimo spisak učenja koja su prenela dvanaestorica učitelja; a neki zanimljivi detalji nalaze se samo u nekim od izvora. Zato, umesto da citiramo direktno iz određenih izvora, odlučili smo se za kratak opis, izveden iz različitih tekstova u kojima se javlja ova tema.

tibetanski misticizam

U vreme kada ljudski vek nije bilo moguće izmeriti, u božanskoj dimenziji po imenu Gaden Cegpa (Vesela Pagoda), sva bića imala su tela od svetlosti materije elemenata. Rađali su se čudotvorno, nisu nosili odeću i sijali su sopstvenom svetlošću. Da bi im preneo učenje, usred zlatnog lotosa od hiljadu latica, Buda Vađradhara se manifestovao u obliku belog osmogodišnjaka po imenu Khjeu Nangua Samgji Mikhjapa (Vrhovno Dete Nezamislive Vizije). Na svakoj latici pojavila se emanacija identična onoj u sredini, i tako je bilo hiljadu emanacija kao najava hiljade Buda u toj srećnoj kalpi. Na nebu je zasijalo šest miliona četiri stotine zvezda koje su najavile isto toliko tantri Dzogćena. Kao znak za sedamnaest osnovnih tantri [24], sedamnaest zvezda sijalo je sjajnije od ostalih. Hiljadu Buda bili su mu učenici, i on im je, glasom božanskih ptica, preneo tantru Zvuk koji sve prevazilazi (sGra thal ‘gyur), a učenja su sakupili dvojica božanskih Bodhisatvi zvanih Njima Rabtu Nangua i Gađed Uangćug.

Postepeno se životni vek skraćivao, i pojavile su se prve blage strasti, izazvavši pad vrlina; svetlost bića jenjavala je iz dana u dan. Tako je došlo doba kad je životni vek bio deset miliona godina. U dimenziji što se zove Soha, bića su se rađala iz petobojnih jaja od materije elemenata. Imali su savršeno razvijena čula i udove, i bili su snažni kao šesnaestogodišnjaci. Visoki, pravi kao strela, odevali su se u lišće i bili okruženi sjajnom aurom. Svi su imali čudesne moći i nekolike strasti, nisu znali za materijalne prepreke, a hrana im je bila od supstance elemenata. Buda Khjeu O Mitrupa (Dete Nepokolebljiva Svetlosti) manifestovao se kao jedan od njih. Glasom Višnua „sa tri pramena“, skupu od dvesta hiljada dakina[25], kao znak da će se u budućnosti isto toliko ženskih bića osloboditi putem njegovog učenja, dao je učenje pet tantri Tela, Glasa, Uma, Kvaliteta i Aktivnosti.

Usled strasti, svetlost je nastavila da jenjava, i životni vek se skratio na stotinu hiljada godina. U to vreme, bića rođena iz toplote i vlage[27] postala su podložna bolestima, nastalim usled neravnoteže elemenata, i počela su da jedu biljke. Na mesto zvano Trodšer Dupa Odkji Pungpa (Svetlosna Masa što Sakuplja Vlagu), rodio se među tim bićima Buda Đigpa Kjoppe Jid (Um što Štiti od Straha). Skupu od šesto hiljada Bodhisatvi, što je značilo da će se u budućnosti isto toliko muških bića osloboditi njegovim učenjem, predao je učenje Pražnjenje Samsare (rMa bya mjing snol), Kraj četiri Elementa (’Byung bzhi zad pa) i druge tantre, šapatom, kao zujanje pčela nošeno vetrom.

Životni vek se još više skratio, strasti su se pojačale. Telo bića izgubilo je svetlost, i tako su se pojavili Sunce i Mesec. Kada se prosečan ljudski vek skratio na osamdeset hiljada godina, usled želje i prianjanja nikli su seksualni organi; isprva su samim pogledom utoljavali želju, zatim su morali da se drže za ruke, i konačno su se parovi spajali i razmnožavali. Bića su tako počela da se odevaju u pamuk i koru od drveta i da jedu „masnu zemlju“[29]; pohota im je bila tolika da su ubrzo sve potrošili. Počeli su zatim da jedu pirinač, ali, sa razvijanjem osećaja za Ja i Moje, mržnja i ponos su učinili da i ta hrana nestane. U to doba, u mestu zvanom Ćagđung Ngaldu Nangua (Pojava u Utrobi Začeća), Buda Žonu Rolpa Nampar Ceua (Mlada Manifestacija Saosećanja) rodio se kao i svi ostali iz materice, u obliku desetogodišnjeg deteta. Skupu od hiljadu jakša dao je jedanaest tantri: pet osnovnih tantri i šest sekundarnih tantri Semdea.

Kada se životni vek sveo na šezdeset hiljada godina, u dimenziji Trideset Tri Boga, Buda Šesti Vađradhara se rodio u obliku božanskog Bodhisatve. U začaranom vrtu Mladog Lekara (Tsho byed gzhon nu) skupu od sedam junačkih Buda našeg doba[31] preneo je učenja o šest, tri i osamnaest paramita, sa metodama koje podrazumevaju napor, i sa metodama bez napora, uključujući i tantre Dzogpa Ćenpo. Kod deva je proveo sedamdeset pet godina i, ostavivši zavet svom učeniku Norzangu, ušao je u parinirvanu gde je proveo sedam hiljada godina udubljen u samadhi.

Probudio se posle sedam hiljada godina i, pobuđen saosećanjem prema bićima, ponovo se rodio kao sin jakše i besne dakine u dimenziji Groblja Tajne Manifestacije, na zastrašujućem mestu jakša na severoistoku Planine Meru. Bila je to epoha u kojoj je životni vek bio šezdeset hiljada godina. Pojavio se u obličju strašnog troglavog patuljka sa šest ruku u kojima je držao svetove šest klasa bića, a ime mu je bilo Žonu Pauo Tobden (Mlad Moćan Junak). Sedmorici Bodhisatvi „što imaju snagu oblaka“ (a tako su ih zvali jer su učenje pratili uronjeni u oblak) i bezbrojnim dakiniima, devama i nagama, preneo je Tantru spontanog stanja čistog prisustva (Rig pa rang shar) i druge tantre. Bio je kod njih hiljadu godina i, ostavivši zavet jakši Legćod, ušao je u parinirvanu. U samadhiju je proveo sledećih sto hiljada godina.

Kada se prosečan životni vek sveo na deset hiljada godina, prenuo se iz samadhija i ponovo se rodio na Zemlji, u dimenziji rakšasa, zapadno od mesta gde je bilo mnogo Bodhisatvi. Ime mu je bilo Trangsong Trope Gjalpo (Mudar Besni Kralj). U pećini koja je sama od sebe zračila zvukom „rulu“, skupu od deset miliona rakša preneo je „deset tantri za pokoravanje krupnih negativnosti“ i druga učenja. Nije ostavio zaveta i na kraju života ponovo je utonuo u samadhi. I tako je proveo pedeset hiljada godina.

Onda se prosečan životni vek sveo na pet hiljada godina i na Zemlji, na mestu zvanom Kragujev Vrh, rodilo se u kraljevskoj porodici dete po imenu Ser O Tampa (Najviša Zlatna Svetlost). Kada mu je bilo dvadeset pet godina, pred stupom je sam sebi odsekao kosu, i sam je uzeo (monaške) zavete. Zatim je bezbrojnim šravakama preneo učenja Vinaje i Prađnaparamite.

Kada je prosečan ljudski vek bio hiljadu godina, u zemlji zvanoj Jin Minmaćen (Tirkiznih Obrva), u severnoj Mongoliji, blizu drveta bodhi[38] koje je izraslo pokraj samo-nastale stupe, rodio se Tseue Rolpe Lodro (Pametna Manifestacija Saosećanja). Skupu učenika među kojima je bilo bezbroj Bodhisatvi koji su ostvarili osmi bhumi, preneo je „sedam naročitih tantri“, među kojima Kralj koji sve stvara (Kun byed rgyal po) i Ceo prostor (Nam mkha’ che). Tu je proveo sto dvadeset hiljada godina.

Kada se životni vek sveo na pet stotina godina, iz sveta Trideset tri Boga, Buda Kašjapa Stariji odlučio je da se rodi u ljudskom svetu da bi olakšao patnju koju donosi starost. I tako, na mestu zvanom Kragujev Vrh, sedmorici učenika koji su poprimili oblik arhata, dao je mnoga učenja, među kojima i spise anujoge. Tamo je ostao sedamdeset pet godina, a zatim je otišao da upražnjava isposništvo; u položaju lotosa proveo je sedam godina. Na kraju života telo je rastvorio u svetlost i nije ostavio posmrtne ostatke. Zavet je ostavio brahminu Gon Sem-u.

Kada je životni vek bio tri stotine godina, Buda Ngondzog Gjalpo (Usavršeni Kralj), sin brahmina iskusnog u Vedama, rođen je u Vađrasani (Bodhgaja). Bodhisatvama Manđušriju, Avalokitešvari i Vađrapaniju, kao i drugim učenicima, preneo je učenja u vezi sa stvarnim stanjem, i druge tantre. Dvadeset pet godina je prenosio učenja, i zatim je ušao u parinirvanu, ispoljivši uobičajene znake smrti, da bi time učenicima nižih sposobnosti prikazao patnju rađanja, starosti, bolesti i smrti.

Kada se prosečan ljudski vek sveo na stotinu godina, Buda Šakjamuni se rodio kao sin Kralja Šuddhodane. U Varanasiju i na drugim mestima učio je četiri plemenite istine, kao i razne postepene staze, i ostvario je dvanaest velikih dela.

I tako je prvobitni Buda uzeo dvanaest obličja da bi učenje preneo u skladu sa beskonačnim uslovima i sposobnostima bića.