Intervju sa HederEš Amarom

HederEš Amara je duhovna učiteljica koja je blisko sarađivala sa don Miguel Ruizom, autorom čuvene knjige Četiri sporazuma. Ona je takođe autorka knjiga Toltečka staza transformacije,  Obuka boginje ratnice, Staza boginje ratnice, koje je objavila izdavačka kuća Hijerofant, u nameri da podstakne one žene koje nastoje da pronađu stazu hrabrosti i celovitosti.

Pitanje:

U tvojoj knjizi ti raspravljaš o konceptu “zrelosti”, kada se povede priča o našim životima, oproštaju i drugim konceptima. Šta u tom smislu znači zrelost? Kako mi znamo da je određena priča o nama u našem životu zrela?

HederEš:

Zrelost, znači da je nešto što želimo da promenimo u našem životu u idelanom stanju. Kada je voće nezrelo, ono nije za jelo. Ako probamo da jedemo, biće gorko, oporo i neukusno. Isto se može reći i za naše lične probleme. Možemo mi da želimo  promenu, ali ukoliko situacija nije zrela, a mi pokušamo nešto da menjamo, biće gorko, oporo i neukusno.

Ali, kada je nešto zrelo, promena može da usledi: spremni ste za promenu i nema potrebe da forsirate njen tok. Znate da je nešto zrelo ukoliko ste u stanju da mislite o promeni bez ikakvog daljeg prosuđivanja - o tome kako će sve to ispasti  i da li će biti nekih posledica – kao i da li postupate ispravno ili pogrešno. Ukoliko kod vas još uvek ima takvih misaonih tokova, to znači da još uvek procenjujete sebe kao i da ste emocionalno prikovani za neku situaciju. Kada ste u stanju da posmatrate situaciju iz neutralne perspektive, otvoreni na svaki ishod, tada to znači da je situacija zrela i da ste spremni za promene.

Pitanje:

Kada pričaš o prihvatanju sebe, ti takođe pričaš i o odricanju sebe. Možeš li nam reći nešto više o ideji odricanja sebe? Koji su pokazatelji da smo u toku tog procesa?

HederEš:

Kao žene, mi smo sklone tome da se odreknemo sebe. Često se može videti da se neke žene odriču sebe i napuštaju sopstvene želje i ciljeve u korist neke druge osobe. Podrazumeva se da u društvu žene igraju ulogu osoba koje treba da zadovolje, hrane i pružaju podršku. Ovo često znači da će reći “da” onda kada žele da kažu “ne”.

Mi se odričemo sebe na mnoge načine. Pokazatelji da se odričete sebe mogu biti neke male stvari, kao na primer da pomažete drugima na račun brige o samoj sebi (neke majke su eksperti u ovome); ili da potiskujete sopstvena osećanja i potrebe kako biste održali stanje mira u svojoj okolini; da ne govorite onda kada zapravo treba nešto da kažete, kao i da umanjujete svoj značaj u svetu. Kada žene čine ovakve stvari, to znači da se odriču sebe u korist nekog drugog. Bilo da je to partner, porodica, posao, religija, društvo, one propuštaju da ispolje svoju celovitu ličnost. I to predstavlja gubitak za sve nas.

Pitanje:

Reci nam nešto u vezi razlike između samo-važnosti i skromnosti i kako poštovanje može da nam pomogne da pronađemo zlatnu sredinu?

HederEš:

Iako možda deluje kao da su to suprotnosti, samo-važnost i skromnost su dve strane jednog istog novčića. Mi lako možemo da uvidimo šta je samovažnost I da zaključimo da je to nešto što ne želimo da menjamo. Ali skromnost u osnovi poručuje “Najvažnije je biti nevažan”. To je isto; radi se o krajnostima koje nisu istinite.

Pitanje:

Mnogi ljudi misle da je meditacija vrlo teška praksa koja povlači za sobom naprezanje i discipline iznad svega. Sviđa nam se perspektiva koju ste izneli u knjizi da meditacija u osnovi treba da bude zadovoljstvo, naročito za žene. Kako meditacija može da postane zadovoljstvo i zašto je ona važna?

HederEš:

 Ljudi često povezuju meditaciju sa disciplinom – ona u nama budi slike posvećenih monaha koji satima sede u tišini. I mada to može biti jedna vrsta meditacije, to u suštini nije ono što treba da radimo u svakodnevnom životu. Meditacija može da bude zabavna. Meditacija može da bude sve ono što unesete u svoje srce, svoju ljubav, svoje prisustvo i svoju svesnost. Meditacija može da bude i usisavanje tepiha, dok povlačio cev usisavača napred-nazad, huk mašine ili energija čišćenja, i zadovoljstvo celovitosti u jednom trenutku. Meditacija može da bude i odlazak u kupovinu pri čemu odašiljete ljubav svakom koga sretnete usput.

U ovom razdoblju, važno da pronađete vrstu meditacije koja radi za vas. To može biti I samo mirno sedenje na podu uz miris nekog prijatnog insensa; to može da bude neki lep ritual koji izvodimo kao redovnu rutinu. Koja god meditacija vam prija, ona treba da vas duhovno nahrani i podmladi, pa makar i nemali vremena da sedite satima u tišini.