Rudolf Štajner

Rudolf Jozef Lorenc Štajner (Donji Kraljevec kod Čakovca 25. februar 1861. - 30.mart 1925. godine) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac, ezoterist i isprva jedan od vodećih članova Teozofskog društva. Nakon razlaza sa teozofima, osnovao je Antropozofsko društvo.

Antropozofija

Nakon raskida sa teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom.

Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautskom procesu. To su:

• imaginacija
• inspiracija
• intuicija

Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percpecije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije.

Antropozofija se može nazvati i "mističnim hrišćanstvom", jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste "mistično sunce". Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo "misterija univerzuma".

Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) prestavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka.

Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na:

• fizičko telo
• eterično telo
• astralno telo
• egp

Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja.

Glavni centar antropozofskog društva je Dornah u Švajcarskoj, gde se nalazi Getaanum. Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD.

Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način:

"Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u unoverzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ."

Uticaj Getea

Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije doao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje.

Okultizam

Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O.T.O. i austrijskim okultisstom Teodorom Rojsom kao i sa engleskim okultistom Alisterom Kroulijem, ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga, specijaliste za O.T.O. fenomen, takva veza nikada nije postojala.