Sve veze, meni
Vaša korpa
Sve veze, meniVaša korpa

Paramhansa Jogananda

 

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

 

Paramahansa Jogananda je indijski jogi i guru koji je mnoge Zapadnjake uveo u meditativne tehnike krija joge.

Jogananda je rođen u Gorakpuru, država Utar Pradeš, Indija, u porodici posvećenih bengalskih kšatrija.

Prema rečima njegove mlađe sestre, Sanande, od svog najranijeg doba Mukunda je bio natprosečno svestan spiritual­nog sveta.

U svojoj mladosti nailazio je na mnoge indijske mudrace i svece u potrazi za prosvetljenim učiteljom koji će ga voditi na duhovnoj stazi.

Njegova potraga završila se  kada je, 1910. godine, sreo svog gurua, Šri Juktešvara Girija. Jogananda je tada imao sedamnaest godina. Svoj prvi susret sa Juktešvarom on je opisao kao obnavljanje odnosa koji je trajao kroz mnoge inkarnacije.

Kasnije mu je Juktešvar objasnio da je, zbog naročitog zadatka, poslat k njemu po nalogu mahavatara Babađija.

Nakon završetka školovanja proveo je dosta vremena u Juktešvarovom ašramu  u Serampuru.

Godine 1915. položio je zavet Reda Svamija i postao Svami Jogananda Giri.

1920. je, kao indijski delegat, otputovao u Sjedinjene Države na Međunarodni kongres religioznih liberala koji se održavao u Bostonu. Te iste godine je osnovao i duhovnu zajednicu „Self-Realization Fellowship“  sa namerom da po svetu raširi učenje o drevnim indijskim praksama i filozofiji Joge. Narednih nekoliko godina predavao je i podučavao na Istočnoj obali, a 1924. godine je krenuo na međunarodnu turneju. Hiljade ljudi je odslušalo njegova predavanja. Narednih godina, u Los Anđelesu, Kalifornija, osnovao je svoj spiritualni centar, koji je postao spiritualno i administrativno središte njegovog duhovnog rada.

1935. godine, vratio se nakratko u Indiju da poseti Juktešvara i pripomogne njegovom radu. Tokom ove posete, kao što je opisano u njegovoj autobiografiji, susreo se sa Mahatmom Gandijem, bengalskom sveticom Anandamoji Ma, dobitnikom Nobelove nagrade Čandrasekara Venkara Ramanom i nekolicinom učenika Juktešvaravog legendarnog učitelja, Lahiri Mahasaje. Juktešvar ga je tada pro­izveo u monaški rang Paramahan­se (uzvišeni labud), što je titula koja označava najviše duhovno postignuće.

Nakon svog povratka u Ameriku, nastavio je da predaje, piše i podiže duhovna središta na jugu Kalifornije.

Izvesno vreme pre smrti, najavljivao je kako je vreme da napusti ovaj svet.

7. marta 1952. godine,  prisustvovao je svečanoj večeri kod indijskog ambasadora u Ame­rici. Na kraju prijema Jogananda je govorio o Indiji i Americi, izražavajući svoju nadu u „Ujedinjeni svet“ koji će u sebi sadržavati najbolje osobine „pragmatične Amerike“ i spiri­tualne Indije. Kada je završio svoj go­vor, Jogananda je pročitao svoju poemu Moja Indija.  Kod poslednjih reči poeme skli­z­nuo je na pod,  pogođen srčanim udarom.

Njegovi učenici svedoče kako je Jogananda često govorio da je to najlakši način da se napusti ovaj svet i da će baš na taj način umreti...

 

Knjige ovog autora

Knjige ovog autora

 

Autobiografija jednog jogija - Jogananda

Autobiografija jednog jogija - Jogananda

Autobiografija jednog jogija - Jogananda

Kako uvek biti srećan

Kako uvek biti srećan

Kako uvek biti srećan
 

 

Brze veze

 

FacebookInstagramTwiter
 

© Sva prava zadržana, Izdavačka kuća „Babun".

Preuzimanje knjiga na adresi dr Milivoja Petrovića 5, Beograd-Rakovica
Radno vreme od 9 i 30 do 16 i 30 sati
Kontakt: 065 / 319 39 13

PIB: 100048004, MB: 17338056, Šifra delatnosti: 5811
Sedište: Beograd, Simina 11