Ernst Vud

Profesor Ernst E. Vud (Ernest Egerton Wood - rođen 18. avgusta 1883. u Mančesteru, Engleska, umro 17. septembra 1965. godine u Hjustonu, SAD) bio je poznati jogin, uvaženi član Teozofskog društva, stručnjak za sanskrit i autor brojnih knjiga o jogi, koncentraciji i mnemotehikama.

Obrazovanje

Vud se obrazovao na Koledžu za tehnologiju u Mančesteru, gde je studirao hemiju, fiziku i geologiju. Pošto se rano zainteresovao za budizam i jogu, počeo je da uči sanskrit.

Ernst Vud se pridružio Eni Besant (Annie Besant), Džidu Krišnamurtiju (Jiddu Krishnamurti) i njegovom bratu Nitjanandi prilikom njihove posete Engleskoj, 1911. godine.

Kao mladić, Vud se zainteresovao za teozofiju, nakon što je odslušao nekoliko predavanja koje je održala Eni Besant, čija ličnost je na njega ostavila snažan utisak. On se pridružio mančesterskoj loži, a 1908. godine je sa Eni Besant, koja je u međuvremenu postala predsednik Teozofskog društva Adijara, otišao u Indiju. Vud je, zajedno sa Čarlsom Vebsterom Ledbiterom (Charles Webster Leadbeater), postao jedan od njenih glavnih saradnika.

Vud se osvrnuo na Ledbiterovo otkriće Krišnamurtija, koga je on ubrzo proglasio za nosač "dolazećeg svetskog učitelja". Vud je svoja zapažanja oko ovog otkrića zapisao u svojoj autobiografiji "Da li ovo teozofija...?", objavljenoj 1936. godine, kao i u dva članka koja je potom objavio.

Na predlog Eni Besant, Vud se posvetio podučavanju, pa je nakon 1910. godine vršio službu kao upravnik nekoliko škola i koledža koje je osnovalo Teozofsko društvo. Vud je postao profesor fizike, kao i upravitelj Nacionalnog koledža Sinda i predsednik koledža u Madanapalu. Vud je promovisao teozofske ideje, držao predavanja i objavljivao brojne članke, eseje i knjige o različitim teozofskim temama, priredivši, između ostalog, skraćeno izdanje Tajne doktrine, remek-dela Helene Petrovne Blavatske. Svoja predavanja održavao je širom Indije, a proputovao je i mnoge druge zemlje Azije, Evrope i Amerike. Nastavio je da prebiva u Indiji sve do kraja Drugog svetskog rata, kada se preselio u Sjedinjene države.

Vud je izgubio iluzije u pogledu budućnosti opstanka Teozofskog društva i počeo da izučava klasike joge. Nakon afere sa Krišnamurtijem, koje je prouzrokovalo cepanje društva posle smrti Eni Besant 1933. godine, Vud se kandidovao za predsednika Teozofskog društva. Na izborima ga je pobedio Džordž Erundejl (George Arundale), jedan od Ledbiterovih bliskih saradnika u kampanji koju je Vud opisao kao prljavu i sumnjivu. Pošto se razišao sa teozofima, impresioniran sada već zrelim i nezavisnim misliocem Krišnamurtijem, Vud se okrenuo jogi.