Svaki broj veći od 1 već predstavlja neki otklon iz ravnoteže, iz centra, neki odraz iz centra, bliži ili dalji. Što je broj veći, po nekoj logici je otklon veći mada još uvek ne mora da znači da je u slaboj komunikaciji sa centrom. Broj može da bude veoma ‘udaljen’ od centra a da je u savršenoj harmoniji sa centrom i pored svoje naizgled nesavršenosti. To zavisi kakav volumen, koliko savršen volumen tvori taj broj ili možda čak koliko pravilnu dvodimenzionalnu kameju, kao i to da li je uopšte moguće napraviti pravilnu kameju za taj broj. Ako je moguće, to je znak izvesne savršenosti toga broja i znak pravilnosti volumena kojeg je moguće sastaviti od tog broja (sa toliko sastavnih jedinica, entiteta) i automatski pokazatelj kvaliteta komunikacije tog broja sa centrom, nulom. Ako od tog broja nije moguće sastaviti ni koliko toliko uravnotežen volumen (koji se meri po stabilnosti, kao i inače svaki volumen sa masom), niti kameju, znači da je negde ograničenje, nedostatak i da je taj broj u fazi ‘prolaska’ ili ‘zastoja’, itd.. To još ne znači da je broj slab ili dobar. Ali sva ta merila su tu da znamo koliko je broj upotrebljiv, u kakvoj je komunikaciji sa centrom ali i sa Svim, sa 1000. Svaki broj izražava pravilnost i stabilnost kocke i kugle. Dakle, svaki čovek ima svoj broj, ali kod čoveka zbog razvoja, evolucije se taj broj može menjati. Kao što je svaki broj veći od 1 već znak otklona isto tako i svaki broj veći od 1000 je takođe znak izvesnog otklona. Ali to je nužno u ovom nesavršenom univerzumu koji je savršen u svojoj nesavršenosti i kojemu su zato potrebni uvek novi iskoraci iz ravnoteže da bi se taj univerzum konstantno ‘korigovao, popravljao’, evoluirao. Broj proveravamo kao količinu kocki (cigli). Ako je od tog dotičnog broja kojega analiziramo moguće napraviti kocku onda je taj broj u dobroj komunikaciji sa centrom i obratno. Zavisi koliko je manjka ili koliko je viška. A da li je moguće napraviti kocku (kuću od cigala) proveravamo preko mogućnosti kameja, deljivosti, a naročito kubnog korena.

Dakle, kod analize nekog broja moramo da uvažimo njegovu vrednost kao i algebarske i aritmetičke akrobacije za koje je taj broj pogodan i sposoban i koje su sa njim moguće, zatim njegov odnos sa drugim brojevima, zatim reči koje imaju baš tu brojčanu vrednost kao i smisao tih reči. Neki broj može biti zanimljiv i samo zato jer je on vrednost neke reči koja ima zanimljivo značenje za samadi. Ali i u tom slučaju vrednost počiva i na samom broju nezavisno od reči.

Odnos između dva broja se najlakše vidi po tome da li su deljivi jedan sa drugim u oba smera! Zatim da li su parni, zatim da li su deljivi sa istim brojevima što pokazuje da li su sastavljeni od istih sastavnih delova, zatim proporcijom. Kao što smo već rekli, svaki broj predstavlja izvestan otklon od nule (svoje sopstvene) i analizom odnosa među brojevima analiziramo i te otklone. Broj nije samo odraz tog otklona u smisli nepravilnosti ili neravnoteže, već može pokazivati i uravnoteženu celinu ali koja ima potpunu vezu sa centrom, nulom. To je cilj razvoja. Baš tu dobru komunikaciju sa centrom pokazuju neki specifični kabalistički brojevi kao 56, 65, 111, 126, 418, 666, 671, 811, itd.. Dakle, svi ti brojevi govore o otklonu iz nule, neki su čak i neparni, ali uvek je taj njihov otklon na izvestan način uravnotežen. Volumen čidakaša kojega oni predstavljaju je na manje ili više savršen način uravnotežen, dakle to je samadi na nekom nivou.

U kabali postoji nekoliko sistema, načina, pristupa seciranju ili podeli makro-mikrokosmosa. Tu je na prvom mestu osnovni sistem, shema Drveta Života; zatim je tu podela na delove duše, kao drugi najvažniji sistem. Slede Shema 231 Vrata, zatim sistem seciranja manifestovanog (ispod Bezdana) na 50 Vrata Razumevanja, zatim okrugla shema Tarota, zatim sistem rabina Isaka Lurije deset Sefirota u svaki Sefirot, itd., itd… Mada su te podele nastale da svaka na svoj način predstavi povezanost i prepletenost svega sa svime, cilj im je skoro isti.

Nas najviše zanimaju prve dve podele, dakle Drvo Života i delovi duše. Često se susrećemo sa pitanjem u čemu je razlika između ta dva pristupa i u čemu je smisao njihovog postojanja?

Drvo Života je osnovna, najopštija, najsveobuhvatnija podela, najsavršenije i najpravilnije izražava svih 10 vibracijskih nivoa i odnose među njima. To je podela na ravnopravnih deset nivoa u koje je moguće ukalkulisati svaku ideju, pojam, itd.. To je neka vrsta školskog pristupa što ga ne čini nezahtevnim.

Podela na delove duše je malo drugačije rearanžirano Drvo Života. To je shema koja prikazuje osnovne delove čoveka ali po funkcionalnosti, predstavljene su osnovne funkcionalne jedinice i njihove korespondencije sa navedenih 10 vibracijskih nivoa. Ta podela je uopšteno mnogo prisutnija i poznatija nego podela na deset Sefirota, ali pod mnogim raznim imenima, mada nije poznata u celini nego samo niža tri dela duše. Ta tri niža dela se imenuju Guf, Nefeš i Ruach, a poznati su pod imenima kao što su – telo, duša i duh; ili fizički nivo, astralni nivo i mentalni nivo; ili mejt, nefs i ruh; fizički nivo, emotivni nivo i mentalni nivo, itd.. Ta tri nivoa su ispod Bezdana na Drvetu Života. Iznad bezdana su preostala tri nivoa, Nešamah (odgovara Binahu), Chiah (odgovara Chokmahu) i Jehidah (odgovara Keteru).

U Ruach spadaju Sefiroti 4, 5, 6, 7, 8, i 9, u Nefeš Sefiroti 9 i 10 i Guf je samo Sefirot 10. Ova preraspodela ne isključuje prisutnost svih viših Sefirota u onima ispod njih. Onda se pitamo u čemu je razlika u tim nivoima? Naravno, u funkcijama koje obavljaju u savršenstvu koje se zove čovek, a ta razlika u funkcijama je uslovljena različitim vibracijskim nivoima i karakteristikama tih celina. Guf je najgrublji i sam po sebi nije živ. Nefeš je animator, on daje životni impuls, ali to je vibracijsko mnogo finiji nivo mada je nešto veća kopija fizičkog tela. Ruach je još finiji nivo toliko niskih napona da je sposoban (i zadužen) za razmišljanje i sve ostale mentalne operacije i kalkulacije. Tu spada razmišljanje, memorija, inteligencija i sve ostale mentalne karakteristike čoveka. Ruach je tu da razmisli, aktivira Nefeša i usmeri Gufa šta i kako da rade.

Viži nivoi, iznad ta tri, su uzročnici svega toga, kao što su u elektronici plus i minus pol napona, koji omogućuju da svi elektromehanizmi rade, od najfinijeg softvera do najjednostavnijih mehaničkih.

Osim što je kabala skup znanja pomoću kojega je jedino moguće pravilno razumeti Stari Zavet, to je takođe jedan od metoda i sredstava spoznaje sveta a Tarot je upotrebno sredstvo u tom metodu. Kabala i Tarot su povezani i prepleteni kao matematika i brojevi. Za Tarot možemo reći da je jedno od sredstava izražavanja kabale, vizuelna predstava sila univerzuma, sastavnih delova univerzuma. To su potporni zidovi kuće, sporedni zidovi i cigle zidova kuće, samo vizuelno predstavljeni. Neke karte Tarota su čiste sile i zato su jake jer predstavljaju samo jednu silu, božanstvo. Svaka stvar, ako je čista, ako je koncentrat, ona je jaka. To su Aduti Tarota ili Velike Arkane kojih je 22 i one predstavljaju osnovne sastavne delove univerzuma ali isto tako i mikrokosmosa. U tu skupinu bi mogli da uvrstimo i Asove. Sve Dvorske Karte i ostale Manje Arkane su već mešavina nekoliko osnovnih sila i samim time je svaka od njih izgubila na snazi ali je novonastali entitet, mešavina, takođe celina sa novim specifičnim značenjem i sama po sebi je manje jaka. Smisao i cilj Tarota je da nam približi ta 22 osnovna entiteta univerzuma, da ih vizuelno predstavi, olakša to upoznavanje, omogući i olakša meditaciju na njih. Zatim da pokaže zakonitosti povezivanja i mešanja tih sila, da prikaže afinitete i animozitete među njima. 56 manjih Arkana (odnosno njih 52) nisu jedine mešavine koje nastaju saradnjom i mešanjem osnovne 22 sile ali su ključni po mnogo čemu. Da su baš ti miksovi izabrani je na osnovu njihove logičnosti rasporeda na Drvetu Života, plus po tim aranžmanima su ravnomerno zastupljene svih 32 Staze Mudrosti. To se najbolje vidi ako Drvo Života predstavimo kružno i na tu shemu ukalkulišemo sve Manje Arkane. Vidimo spiralno spuštanje po Sefirotima. Ostalih entiteta koji su rezultat mešanja tih primarnih sila je takoreći beskonačno i nije ih vredno pominjati. Entiteti uključeni u ta dva nivoa Tarota (Velike i Manje Arkane) su dovoljni za čoveka da se prihvati rada na sebi.

Univerzum je savršen (univerzalan) jer sadrži sve, sve sastavne delove, kompletan je. Samim time je automatski ‘mehanizam’. Sam po sebi je pokretač i sam održava dinamiku i sam je ta dinamika. Sve što je kopija toga je takođe savršeno, univerzalno. Ali pošto je univerzum jedan, onda on nema kopiju. To govori i njegovo ime. Može samo da bude kopija u malom, mikrokosmos. Od svih živih bića na planeti Zemlji je to samo čovek. Od ostalih kopija (a koje je verovatno stvorio čovek, pošto on ima tu mogućnost) vredno je pomenuti Ji Džing i Tarot. Dakle, to su savršeni sistemi baš zato jer su sveobuhvatni, sadrže osnovne komponente i izražavaju dinamiku odnosa među tim komponentama. Otuda je primarna upotrebna vrednost Tarota upoznavanje odnosa između mikro i makro kosmosa, odnosa tih korespondencija, dok je divinacija manje važan aspekt upotrebe Tarota.